Zanimljivosti :: Тителски брег ::

© 2016 JP "Titelski breg" Titel - Tel. 021/2962177, 021/2962178

 Latinica  Ћирилица


POSETITE INTERNET
PREZENTACIJU SRP


 


 

Prirodne vrednosti
Kulturne vrednosti
Turistička ponuda
Opština Titel
Galerija
Zanimljivosti
Arhiva
Kontakt

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Opština Titel
Zvanična Internet prezentacija
www.opstinatitel.rs

STŠ "Mileva Marić"
Srednja tehnička škola
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Turistička organizacija Vojvodine
www.vojvodinaonline.com

Titelski breg
galerija slika

Zanimljivosti

Priče iz istorije (10)

    Priče iz istorije

1
Stanovi u lesu

Stanovi u lesu

„Zahvaljujući prostranim površinama lesa i njegovim osobinama Vojvodina je od najranijih vremena pružala čoveku mogućnost da svoja skloništa kopa bilo u otsecima platoa i terasa, bilo na stranama dolina i surduka ili u ravnima lesnih terena.“ >>>

Uređenje vojvođanskog dela bivše Vojne granice

Glavni zadatak bivše Vojne granice bio ja da čuva zemlju od turskih upada i pljačke, kao i od kuge, koja je takođe dolazila iz Turske i bila isto tako ubitačna. Njeno osnivanje stoji u tesnoj vezi sa migracijama Srba sa Balkanskog poluostrva u Austro-Ugarsku. >>>

Sudski sporovi i kazne u bivšoj Vojnoj granici

Na čelu svakog šanca –naselja – opštine stajao je knez, kome su u radu pomagali većnici. Knez je obično bio podoficir, birao ga je narod, a izbor potvrđivao komandant. Knez je bio dužan da vodi brigu o svim muškarcima, od 17. godine pa naviše, u svojoj opštini. Druga njegova briga bila je da hvata zločince i da ih sa dokaznim materijalom (corpus delicti) predaje najbližem komandantu. >>>

Šajkača, nezaobilazan deo srpske narodne tradicije

Šajka znači galeb na ruskom jeziku, a mesto Šajkaš, danas u opštini Titel, je rodno mesto ove kape. Šajkača je stara balkanska kapa koju su nosili Srbi iz dela Vojvodine koji se zove Šajkaška. >>>

Neprijatelj broj 1

Oružani pripadnici Vojne granice (XVIII vek) vršili su besprekidnu vojnu službu na kordonu, koji je bio podignut duž austrijsko-turske granice, kako radi odbrane od turskih upada tako i zbog sprečavanja unošenja kuge u Granicu. >>>

O manastiru na Titelskom bregu

O manastiru na Titelskom bregu nema mnogo podataka mada je uživao ugled u ugarskoj državi i zbog toga često pominjan u ugarskim kraljevskim poveljama. Ipak svi ti mnogobrojni pomeni nisu nam ostavili svedočanstvo o samom naselju i njegovoj okolini. >>>
Priče o Atili

Priče o Atili

Atila Hunski, vladar Hunskog carstva, od 434. godine pa do svoje smrti, a carstvo se prostiralo od teritorija današnje Nemačke do reke Ural i od Dunava do Baltičkog mora. >>>
Mehurići zlata vredni

Mehurići zlata vredni

Prema drevnim zapisima i iskopinama, arheolozi su utvrdili da su još stari Vavilonci u svojim domaćinstvima proizvodili i

konzumirali pivo 7000 godina pre nove ere. Imali su čak 16 sorti piva, a... >>>

Titel varoš  po sećanju Ilije Petrovića Ike

Titel varoš po sećanju Ilije Petrovića Ike

1958. godine „panonski mornar“ Ilija Petrović Ika, parobrodom „Ljubljana“, uplovljava u tiske vode i iskrcava se u Titel varoš. Ovo je nastavak Ikinih „Sećanja“ o Titelu toga doba, korzou, kafanama, „bandama“ i veselom društvu. >>>
„Sećanja“ panonskog mornara Ilije Petrovića - Ike

„Sećanja“ panonskog mornara Ilije Petrovića - Ike

Tragajući za podacima o brodovima koji su plovili Tisom i pristajali u Titelu, a zahvaljujući titeljaninu Đorđu Tubiću, dođosmo do „Sećanja“ autora Ilije Petrovića – Ike, „panonskog mornara“ na putničkom parobrodu „Ljubljana“. >>>
1

Mitološki rečnik biljnog i životinjskog sveta (14)

    Mitološki rečnik biljnog i životinjskog sveta

1 2 >>
Naše male komšije

Naše male komšije

Fenje ispred kancelarija JP „Titelski breg“ su pune malih ušara. Mirno stoje na granama, eventualno se pomerajući za sprat gore ili dole, zavisno od dela dana i od sunca. Retko koji prolaznik ih primeti, ali poneke prolaznike one vrlo vešto obaveste da su tu. >>>
Zamiriše zova

Zamiriše zova

Gusti, često neprohodni šibljaci po surducima i padinama Titelskog brega zarasli su u mirisnoj zovi (Sambucus nigra). Postoje mnoge priče vezane za ovu biljku... >>>
Jasen

Jasen

Jasen (Fraxinus excelsior L.) Stara verovanja u Srbiji zadržana sve do današnjih dana, govore o velikoj spasonosnoj snazi jasena. Zato je poštovan kao sveto drvo. Jasen je, po verovanju, mogao da neutrališe magijsko dejstvo i da „ skida čini“ jer kako je narod govorio „pod to drvo vragovi ne smeju.“ >>>
Ljubičasti cvetić

Ljubičasti cvetić

Ljubičica (Viola odorata), nežni ljubičasti cvetić, koji nas podseća da je stiglo proleće. Najčešće se uzgaja kao ukrasna biljka zbog interesantnih boja među kojima preovladava ljubičasta po kojoj je i dobila ime. >>>
„ Neće grom u koprive“

„ Neće grom u koprive“

Kopriva (Urtica dioica) je veoma rasprostranjena, raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov. Poseduje velika lekovita svojstva i ima široku primenu kako u alternativnoj tako i u zvaničnoj medicini. >>>
“Malo sunce” u zelenoj travi

“Malo sunce” u zelenoj travi

Čim ogreje, „malo sunce“ proviri na prve prolećne povetarce. Maslačak (Taraxacum officinale), dobio je ime zbog svog cveta koji podseća na malo sunce, a po nekima i na „zube lava“, lav je sunčana životinja a njegovi zubi slični su zracima sunca. >>>
Ahilova snaga čuvana kroz istoriju

Ahilova snaga čuvana kroz istoriju

Hajdučka trava (Achillea millefolium) sveza je Ahila i hajduka u jednoj biljci. Njeno botaničko ime je prema grčkom junaku Ahilu-Achillea što znači da daje snagu. A po predanju Ahil je ovom travom izvidao rane zadobijene u bitkama. >>>
“Korov” pun slasti

“Korov” pun slasti

Bagrem (Robinia Pseudoacacia)… prelepo listopadno drvo, poreklom iz jugoistočnog dela SAD-a, svojim mirisnim, grozdastim cvastima privlači pažnju mnogih insekata, naročito pčela, koje sa njegovih cvetova prave ukusan med. >>>
Priča o sunčanom cvetu

Priča o sunčanom cvetu

Helianthus annuus Botaničko ime potiče od grčkih reči helios (sunce) i anthos (cvet). O svakoj biljci postoji neka legenda, predanje kako je nastala… >>>
Bogovi su među nama

Bogovi su među nama

Mnogobožačka religija Starih Slovena tokom V i VI veka nove ere dakako je ostavila tragove u današnjim običajima i verovanjima. Mnogi su radovi napisani na temu verovanja i običaja Starih Slovena ali je većina bazirana na šturim podacima koje su za sobom ostavili vizantijski hroničari. Evo nekoliko interesantnih momenata i predpostavki: >>>
1 2 >>

Svaštara (8)

    Svaštara

Uskršnji zeka

Uskršnji zeka

Naučnici veruju da spajanje zeca i jaja za uskršnje praznike može imati paganske korene s početka nove ere. >>>
Dan nosoroga

Dan nosoroga

01.05.2013. obeležava se Dan nosoroga. >>>
Svetski dan smeha

Svetski dan smeha

U nedelji u kojoj se nalazi Svetski dan smeha (10. januar), pronađite što više razloga za smejanje - aktivnost koja dokazano poboljšava zdravlje, utiče na lepotu i produžava život. Ukoliko sebe i druge posmatrate kroz prizmu smeha, život će biti lakši i smisleniji. Zato se smejte svakodnevnim situacijama, iskreno i slatko. Za početak, neka to bude neki vic! >>>
Stigla nam je baba Marta

Stigla nam je baba Marta

Taman nam u martu zamiriše proleće, kad eto ti snega i mraza. Tada se kaže kako nas je baba Marta prevarila, pozajmila od februara koji dan i produžila zimu, a na zemlju poslala „cigančiće“ - sneg koji se topi ili ledene kapi. >>>
Iznenadite vaše partnere

Iznenadite vaše partnere

Ako danas želite da iznenadite Vašeg muškarca, prijatno ili neprijatno, postavite mu jedno jednostavno pitanje : „ Da li želiš da me oženiš?“. >>>
Puna fenja ptica lutalica

Puna fenja ptica lutalica

Drozd borovnjak (Turdus pilaris) koga smo prepoznali po crvenkastim grudima naselio je ovih dana velike krošnje fenja (Koprivić, lat. Celtis sp.) kraj prostorija JP „Titelski breg“. >>>
Ko je Deda Mraz?

Ko je Deda Mraz?

Omiljeni dečiji junak, govori gotovo svim jezicima sveta, ima mnogo imena: Deda Mraz, Božić Bata, Santa Claus, Sinterklas, Ded - Moroz, Mikulaš, Papa Noel... „Svaka čast Hariju Poteru, lutki Barbi i drugim mitovima današnjice, ali planetarnu slavu Deda Mraza, ma kako ga ko zvao, dosada niko nije ugrozio.“ Verzije i ime ovog lika variraju među različitim kulturama, religijama i narodima. >>>
U prazničnom raspoloženju

U prazničnom raspoloženju

Čitajući dela Dr Dušana J. Popovića „Srbi u Vojvodini“ gotovo da nismo sigurni u kom su to vremenu pisana, niti o kom vremenu pripovedaju. Čini se da se ništa promenilo nije, barem ne mnogo i ne suštinski, forme jesu drugačije al je bit ista. Kako se bližimo praznovanjima, punim trpezama i odmorima evo nekih priča o pijanstvu, čašćenju i slavama srpskog naroda 18-og i 19-og veka. >>>

javne nabavke

JAVNI UVID U

plan upravljanja uvid

 

 


Najnovije na sajtu:

Mali paleontolozi
Otvorena izložba fotografija „Pejzaži Titelskog brega“
Izložba fotografija „Pejzaži Titelskog brega“
Foto konkurs na temu „Pejzaži Titelskog brega“
Terenska nastava na Titelskom bregu
Noć muzeja u Titelu
BID-ovci prvi put na Titelskom bregu
Potraga za blagom Titelskog brega na Noći biologije
Obeležavanje Dana planete zemlje
OBAVEŠTENJE


© 2016 JP "Titelski breg" Titel - Tel. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Kontakt: 0603988195 Eng Lat Ћир