Занимљивости :: Тителски брег ::

© 2012 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Contact

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Занимљивости

(6)

О манастиру на Тителском брегу

О манастиру на Тителском брегу

О манастиру на Тителском брегу нема много података мада је уживао углед у угарској држави и због тога често помињан у угарским краљевским повељама. Ипак сви ти многобројни помени нису нам оставили сведочанство о самом насељу и његовој околини. >>>
Приче о Атили

Приче о Атили

Атила Хунски, владар Хунског царства, од 434. године па до своје смрти, а царство се простирало од територија данашње Немачке до реке Урал и од Дунава до Балтичког мора. Атила је имао готско име (атила је умањеница од готске речи ата што значи отац). На његовом двору су владали готски обичаји, а спомен му је сачуван и у готској народној причи. Због својих пустошења и суровости прозван је flagelum Dei (бич Божији). Ушао је у приче и легенде многих древних народа. >>>

Судски спорови и казне у бившој Војној граници

На челу сваког шанца –насеља – општине стајао је кнез, коме су у раду помагали већници. Кнез је обично био подофицир, бирао га је народ, а избор потврђивао командант. Кнез је био дужан да води бригу о свим мушкарцима, од 17. године па навише, у својој општини. Друга његова брига била је да хвата злочинце и да их са доказним материјалом (corpus delicti) предаје најближем команданту. >>>

Непријатељ бр.1

Оружани припадници Војне границе (XVIII век) вршили су беспрекидну војну службу на кордону, који је био подигнут дуж аустријско-турске границе, како ради одбране од турских упада тако и због спречавања уношења куге у Границу. >>>

Мошоринске лепотице у причама и песмама

Радослав Марковић – рођен 27. јануара 1865. у Мошорину где је завршио школу код оца учитеља Илије Марковића. Нижу гимназију завршава у Сремским Карловцима, Вишу гимназију у Новом Саду, а богословију у Сремским Карловцима. Аутор је 12 књига и педесетак чланака. Апостол српског задругарства, посланик на Народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима, члан Књижевног одељења Матице српске, Историјског друштва у Новом Саду, највиших црквених тела, одликован највишим државним и црквеним одликовањима. >>>
Уређење војвођанског дела бивше Војне границе

Уређење војвођанског дела бивше Војне границе

Главни задатак бивше Војне границе био ја да чува земљу од турских упада и пљачке, као и од куге, која је такође долазила из Турске и била исто тако убитачна. Њено оснивање стоји у тесној вези са миграцијама Срба са Балканског полуострва у Аустро-Угарску. Отуда се већ крајем XV века помиње Крајина или Граница. Када су после дугих и тешких ратова Турци потиснути из највећег дела јужне Угарске, Хрватске и Славоније, тада је миром у Сремским Карловцима од 26. јануара 1699. године, утврђена граница између Аустрије и Турске. 1701. и 1702. извршено је и пресељење српских избеглица, досељених са Балканског полуострва у Угарску током сто шездесет година ратовања Аустрије са Турском, из горње Угарске у јужну Бачку, Срем и Поморишје. >>>

Приче из историје (4)

    Приче из историје

Шајкача, незобилазан део српске народне традиције

Шајкача, незобилазан део српске народне традиције

Шајка значи галеб на руском језику. Шајкача је стара балканска капа коју су носили Срби из дела Војводине који се зове Шајкашка. >>>
Мехурићи злата вредни

Мехурићи злата вредни

Преко источног Медитерана технологија производње пива стигла је и до Феудвара, ватинског насеља на Тителском брегу, 1700 година пре нове ере. >>>
Тител варош  - по сећању Илије Петровића Ике

Тител варош - по сећању Илије Петровића Ике

1958. године „панонски морнар“ Илија Петровић Ика, паробродом „Љубљана“, упловљава у тиске воде и искрцава се у Тител варош. Ово је наставак Икиних „Сећања“ о Тителу тога доба, корзоу, кафанама, „бандама“ и веселом друштву. >>>
„Сећања“ панонског морнара Илије Петровића - Ике

„Сећања“ панонског морнара Илије Петровића - Ике

Трагајући за подацима о бродовима који су пловили Тисом и пристајали у Тителу, а захваљујући титељанину Ђорђу Тубићу, дођосмо до „Сећања“ аутора Илије Петровића – Ике, „панонског морнара“ на путничком пароброду „Љубљана“. >>>

Митолошки речник биљног и животињског света (13)

    Митолошки речник биљног и животињског света

1 2 >>
Замирише зова

Замирише зова

Густи, често непроходни шибљаци по сурдуцима и падинама Тителског брега зарасли су у мирисној зови (Sambucus nigra). Постоје многе приче везане за ову биљку... >>>
Јасен

Јасен

Јасен (Fraxinus excelsior L.). Стара веровања у Србији задржана све до данашњих дана, говоре о великој спасоносној снази јасена. Зато је поштован као свето дрво. Јасен је, по веровању, могао да неутралише магијско дејство и да „ скида чини“ јер како је народ говорио „под то дрво врагови не смеју.“ >>>
Љубичасти цветић

Љубичасти цветић

Љубичица (Viola odorata), нежни љубичасти цветић, који нас подсећа да је стигло пролеће. Најчешће се узгаја као украсна биљка, због интересантних боја међу којима преовладава љубичаста по којој је и добила име. >>>
„ Неће гром у коприве“

„ Неће гром у коприве“

Коприва (Urtica dioica) веома распрострањена биљка, расте уз путеве, плотове и на запуштеним местима као коров. Поседује велика лековита својства и има широку примену како у алтернативној тако и у званичној медицини >>>
“Мало сунце” у зеленој трави

“Мало сунце” у зеленој трави

Чим огреје, „мало сунце“ провири на прве пролећне поветарце. Маслачак (Taraxacum officinale), добио је име због свог цвета који подсећа на мало сунце, а по некима и на „зубе лава“, лав је сунчана животиња а његови зуби слични су зрацима сунца. >>>
Ахилова снага чувана кроз историју

Ахилова снага чувана кроз историју

Хајдучка трава (Аchillea millefolium) свеза је Ахила и хајдука у једној биљци. Њено ботаничко име је према грчком јунаку Aхилу-Achillea што значи да даје снагу. А по предању Ахил је овом травом извидао ране задобијене у биткама. >>>
„Коров“ пун сласти

„Коров“ пун сласти

Багрем (Robinia Pseudoacacia)… прелепо листопадно дрво, пореклом из југоисточног дела САД-а, својим мирисним, гроздастим цвастима привлачи пажњу многих инсеката, нарочито пчела, које са његових цветова праве укусан мед. >>>
Прича о сунчаном цвету

Прича о сунчаном цвету

Helianthus annuus Ботаничко име потиче од грчких речи helios (сунце) и anthos (цвет). О свакој биљци постоји нека легенда, предање како је настала… >>>
Богови су међу нама

Богови су међу нама

Многобожачка религија Старих Словена током V и VI века нове ере дакако је оставила трагове у данашњим обичајима и веровањима. Многи су радови написани на тему веровања и обичаја Старих Словена али је већина базирана на штурим подацима које су за собом оставили византијски хроничари. Ево неколико интересантних момената и предпоставки: >>>
Перун и Адонис са Тителског брега

Перун и Адонис са Тителског брега

Ниска перуника (Iris pumila) је природна реткост која свако пролеће украшава падине Тителског брега. Колико је стара... >>>

1 2 >>

Сваштара (6)

    Сваштара

Ускршњи зека

Ускршњи зека

Научници верују да спајање зеца и јаја за ускршње празнике може имати паганске корене с почетка нове ере. >>>
Стигла нам је баба Марта

Стигла нам је баба Марта

Таман нам у марту замирише пролеће, кад ето ти снега и мраза. Тада се каже како нас је баба Марта преварила, позајмила од фебруара који дан и продужила зиму, а на земљу послала „циганчиће“ - снег који се топи или ледене капи. >>>
Изненадите ваше партнере

Изненадите ваше партнере

Aко данас желите да изненадите вашег мушкарца, пријатно или непријатно, поставите му једно једноставно питање : „ Да ли желиш да ме ожениш?“. >>>
Пуна фења птица луталица

Пуна фења птица луталица

Дрозд боровњак (Turdus pilaris) кога смо препознали по црвенкастим грудима населио је ових дана велике крошње фења (Копривић, lat. Celtis sp.) крај просторија ЈП „Тителски брег“. >>>
Ко је Деда Мраз?

Ко је Деда Мраз?

Oмиљени дечији јунак, говори готово свим језицима света, има много имена: Деда Мраз, Божић Бата, Santa Claus, Sinterklas, Дед - Мороз, Mikulaš, Papa Noel... „Свака част Харију Потеру, лутки Барби и другим митовима данашњице, али планетарну славу Деда Мраза, ма како га ко звао, досада нико није угрозио.“ Верзије и име овог лика варирају међу различитим културама, религијама и народима. >>>
У празничном расположењу

У празничном расположењу

Читајући дела Др Душана Ј. Поповића „Срби у Војводини“ готово да нисмо сигурни у ком су то времену писана, нити о ком времену приповедају. Чини се да се ништа променило није, барем не много и не суштински, форме јесу другачије ал је бит иста. Како се ближимо празновањима, пуним трпезама и одморима ево неких прича о пијанству, чашћењу и славама српског народа 18-ог и 19-ог века. >>>

NEW

УРЕДБА О ПРОГЛАШЕЊУ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „ТИТЕЛСКИ БРЕГ“
Шајкача, незобилазан део српске народне традиције
Замирише зова
Најмлађи чувари природе
Мехурићи злата вредни
ТИТЕЛ - Пројекат „Вода за живот“
Јасен
Чувари планете
Дан планете Земље
Љубичасти цветић


© 2012 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир