Фауна :: Тителски брег ::

© 2012 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Contact

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Фауна

Скоро све класе фауне на Тителском брегу изискују детаљна проучавања и објављивања постигнутих резултата, а у корист бољег сагледавања функционисања екосистема, прописивања мера заштите али и спровођења датих мера у пракси.

 

Ентомофауна

На падинама Тителског брега утврђено је присуство 25 врста ретких и угрожених инсеката, из две фамилије. Досадашњи подаци о ентомофауни базирани су на појединачним подацима о фауни осоликих мува (Syrphidae) и мрава (Formicidae). Међутим, велики део ентомофауне није довољно истражен, те се предлажу научно-истраживачки теренски изласци који би обогатили знање о овом простору.

Батрахофауна и херпетофауна

Доступни подаци о фауни водоземаца и гмизаваца су у главном из неконтинуираних истраживања фауне овог подручја. На Тителском брегу живи 9 врста из класе водоземаца и 11 врста из класе гмизаваца. Важан фактор ове велике разноврсности је присуство различитих типова станишта.

Значајне врсте водоземаца са овог подручја, у националним и међународним оквирима:
Мала зелена жаба (Rana lessonae)
Жаба травњача (Rana temporaria)
Гаталинка (Hyla arborea)
Жаба чешњача (Pelobates fuscus)
Црвенотрби мукач (Bombina bombina)
Обична крастача (Bufo bufo)
Зелена крастача (Bufo viridis)


Значајне врсте гмизаваца са Тителског брега у националним и међународним оквирима:
Барска корњача (Emys orbicularis)
Ливадски, сиви гуштер (Lacerta agilis)
Зелембаћ (Lacerta viridis)
Зидни гуштер (Podarcis muralis)
Степски гуштер (Podarcis taurica)
Панонски, кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii)
Белоушка (Natrix natrix)
Рибарица (Natrix tessellata)
Смук, Ескулапова змија (Elaphe longissima)
Степски смук (Coluber caspius)
Смукуља (Coronella austriaca)



Орнитофауна

Због својих несумњивих орнитолошких вредности Тителски брег је увршћен у листу подручја од међународног значаја за фауну птица (IBA - Important Bird Areas, IBA коd RS037, IBA Nac. kod RS0061IBA).

Подручје је значајно за гнежђење птица. До сада је забележено око 140 врста, али се стварно богатство креће око 180 врста (на Брегу око 125). Укупан број до сада познатих гнездарица је око 100 (на самом Брегу 80).

Лесни одсеци су веома погодни за гнежђење птица које у лесу копају рупе за своје гнежђење, а то су пчеларица (Merops apiaster) и ласта брегуница (Riparia riparia). Друге врсте заузимају слободне рупе и прилагођавају својим потребама: златоврана (Coracias garrulus), голуб дупљаш (Columba oenas), обична белка (Oenanthe), чворак (Sturnus vulgaris), сова кукумавка (Athene noctua), чавка (Corvus monedula), обична ветрушка (Falco tinnunculus), пупавац (Ypupa epops), врабац (Passer domesticus i Passer montanus). На лесним одсецима своја гнезда повремено прави и гавран (Corvus corax).


Степска орнитофауна је веома угрожена јер се степска станишта преоравају, али на деловима платоа, очуваним падинама и подножју Тителског брега јављају се: степски соко (Falco cherrug), степска трептељка (Anthus campestris), обична траварка (Saxicola rubetra), црноглава траварка (Saxicola torquata), пољска шева (Alauda arvensis) и мали сврачак (Lanius minor).

У подножју Тителског брега уз Тису гнезде се два пара белорепана (Haliaeetus), на том простору се гнезди и при сеоби задржава црна рода (Ciconia nigra) и црна луња (Milvus migrans).

Услед преоравања степских станишта са ових простора су нестали прдавац (Crex crex), велика дропља ( Otis tarda) и мала дропља (Tetrax tetrax).

Tериофауна

Ни териофауна Тителског брега није систематски проучавана али спорадични теренски налази указују на још увек очуван висок ниво биолошке разноврсности и присуство ретких и угрожених врста сисара.

Из групе бубоједа, ово подручје настањује јеж (Erinaceus concolor), ровчице (Sorex, Crocidura i Neomys) и кртица (Talpa europaea) али и становници влажних станишта водена и мочварна ровчица (Neomys fodiens i N. Anomalus). Све врсте љиљака су угрожене у целој Европи и законом заштићене у Србији, те им у будућим истраживањима треба посветити пажњу.

Са највећим бројем врста и највећом укупном бројношћу, на подручју Тителског брега присутни су глодари, а најзначајнија је текуница (Spermophilus citellus). Tекуница је глобално угрожена врста, све ређа је и у Војводини, а законом је заштићена као природна реткост. Типични је представник нискотравних степских подручја која се одржавају испашом. Настањује како падине Тителског брега, тако и преостале пашњаке између Вилова и Лока.

Ораничне површине настањује хрчак (Cricetus cricetus), а уз њега и пољска волухарица (Microtus arvalis). У сурдуцима Брега уз Тису још се може пронаћи и шумска волухарица (Clethryonomys glareolus).

Из групе месоједа, Тителски брег и околину настањују: лисица (Vulpes vulpes), јазавац (Meles meles), ласица (Mustela nivalis), мрки твор (M. Putorius), куна белица (Martes foina), хермелин (Mustela erminea), степски твор (M.eversmanni), куна златица (Martes martes) и видра (Lutra lutra). Дивља мачка (Felis silvestris), звер која је данас у знатној мери изгубила своја станишта, заменом аутохтоних врбових и тополових шума засадима брзорастућих топола.

Научници кажу да су са овог подручја нестали дабар (Castor fiber), пух (Glis glis) и слепо куче (Spalax leucodon), а веверица (Sciurus vulgaris) се још увек може наћи на овим просторима. Ипак и даље постоји потреба за детаљним теренским проучавањем фауне Тителског брега које би утврдило стварно стање и бројност појединих врста на овом подручју.


Извори:
Студија заштите: Специјални резерват природе „Тителски брег“, Предлог за стављање под заштиту као природног добра од изузетног значаја, Завод за заштиту природе Србије, РЈ у Новом Саду, 2007.

Пузовић, Слободан: Значајна подручја за птице у Србији, Министарство животне средине и просторног планирања, Завод за заштиту природе Србије, Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, Београд, 2009.

Фотографије: В. Хабијан-Микеш, И. Хам, Д. Тимотић

 

 

 


Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати своје утиске о овој презентацији.

Add your comment

NEW

УРЕДБА О ПРОГЛАШЕЊУ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „ТИТЕЛСКИ БРЕГ“
Шајкача, незобилазан део српске народне традиције
Замирише зова
Најмлађи чувари природе
Мехурићи злата вредни
ТИТЕЛ - Пројекат „Вода за живот“
Јасен
Чувари планете
Дан планете Земље
Љубичасти цветић


© 2012 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир