Мехурићи злата вредни :: Тителски брег ::

© 2012 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Contact

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Мехурићи злата вредни

Преко источног Медитерана технологија производње пива стигла је и до Феудвара, ватинског насеља на Тителском брегу, 1700 година пре нове ере.

 

Према древним записима и ископинама, археолози су утврдили да су још стари Вавилонци у својим домаћинствима производили и конзумирали пиво 7000 година пре нове ере. Имали су чак 16 сорти пива, а за варење су користили јечмени слад и пшеницу. Технологија производње пива се из Вавилона пренела до древног Египта, Персије, Грчке. Преко источног Медитерана технологија производње пива стигла је и до Феудвара, ватинског насеља на Тителском брегу, 1700 година п.н.е.

 

Слика: Египатски дрвени модел пива у древном Египту

 

Археолошким сакупљањем угљенисаних житарица у остацима кућа и силоса на Феудвару код Мошорина, откривене су веће количине исклијалог јечма и двозрне пшенице исте величине зрна од које се правио слад. На основу овог налаза закључено је да су Ватинци на Тителском брегу производили и конзумирали пиво. Пиво је било у категорији хране високе калоричности и заједно са другим артиклима налазило на таблицама исхране код подизања пирамида, те није чудно да су га ватински становници Тителског брега преузели заједно са осталим цивилизацијским достигнућима тог времена. 


Како је цивилизација напредовала тако је напредовала и технологија прављења пива, тако су се мењали и састојци. Током средњег века, за очување и унапређење технологије производње пива али и његовог конзумирања, били су задужени калуђери у манастирима. Калуђери су били први који су пиву придодали хмељ из „медицинских“ разлога, а и ради бољег конзервирања. Оно је проглашено „хришћанским лековитим напитком“, да би се укључило у калуђерску храну, а смело се пити и у дане поста. Немамо, међутим, података о справљењу пива на нашим просторима у средњем веку.

 

Неки извори говоре да се пиво у Србији пило за време турске владавине у XV веку, а да су прве пиваре никле у Београду на Дорћолу током XVIII века. Индустријска револуција XIX век укупног технолошког развоја условио је и развој технологије производње пива. 

 

У Тителу за време Шајкашког батаљона, постојала је једна пивара коју је 1800. године основао Адам Јунг. Њу је касније преузео пивар Јакоб Кристијан за кога се зна да је молио за повећање цене пива, али је одбијен пошто је цена холбе пива у Новом Саду била 10 крајцара, за 2 крајцаре нижа него у Тителу. Чак и у оно време Тител је у неким стварима био скупљи од других вароши. 

 

Тај исти Кристијан је нешто касније тужио кафеџију Вернера за точење пива. Међутим Команда Батаљона констатовала је да сам Кристијан точи рђаво пиво и да ће му, ако тако настави, затворити пивару, а туженом Вернеру дозволити точење. Кристијан је још тражио је дозволу на точење вина и ракије, точио их и без дате му дозволе, тражио дозволе да своју кућу претвори у крчму, али је сваки пут одбијен од стране Команде Батаљона. Дозвољено му је било само да точи ракију коју испече од пивског кома.

 

После Кристијана пивару је преузео Франц Хакшток који је, опет, тражио право точења пива изван Титела, на Надаљ, Госпођинце, Чуруг, Ђурђево, и Мошорин. Такође је тражио да му се дозволи да продаје хлеб, сир и шунку, уз то да се суздржи од точења ракије. Хакшток је био обавезан да поред таксе арендатору крчмарења, за свако село у коме ће точити пиво плаћа по 10 форинти сребра „занатског пореза“ у батаљонску касу. Како је био цеховски пивар са личним занатским правом на точење пива и ракије од јечменог слада, а дуго година улагао у посао, производио пиво готово 50 година, добио је препоруку и да своје „лично“ право пренесе на „реално“ тј. да га пренесе на кућу да би га његови потомци могли наследити. 

 

Мирнодопски развитак укупне привреде, па тако и производње пива, у Шајкашкој прекинут је револуцијом 1848. године. Од тада све до данашњих дана, конзумената пива и крчми има све више, али се пиво више не производи у нашој вароши.

Извори:
Славко Гавриловић: Из привредне и друштвене историјр батаљона XVIII-XIX века, у Шајкашка, историја I, Матица српска, Нови Сад, 1975
en.wikipedia.org

приредила Александра Николић
 

 

 

 


Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати своје утиске о овој презентацији.

Add your comment

NEW

УРЕДБА О ПРОГЛАШЕЊУ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „ТИТЕЛСКИ БРЕГ“
Шајкача, незобилазан део српске народне традиције
Замирише зова
Најмлађи чувари природе
Мехурићи злата вредни
ТИТЕЛ - Пројекат „Вода за живот“
Јасен
Чувари планете
Дан планете Земље
Љубичасти цветић


© 2012 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир