Међународни Дан шума :: Тителски брег ::

© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

 Latinica  Ћирилица


ПОСЕТИТЕ ИНТЕРНЕТ
ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СРП


 


 

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Мејлинг листа
Контакт

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Међународни Дан шума

Данас 21. 03. је Међународни Дан шума.

Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа, живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Савремени човек, индустријализација и ширење насеља, допринели су да се све више и више секу шуме и деградира шумска биоценоза. Оно што највише угрожава овај екосистем су неконтролисане сече шума.


Значај шума је велики:
- шума спречава ерозију земљишта
- светске шуме годишње атмосфери дају 86 милијарди тона кисеоника а апсорбују чак 119 милијарди тона угљен-диоксида
- само 4 букова стабла кроз 100 година обезбеде кисеоник једном човеку за 80 година живота
- човек може да живи без хране 5 недеља, без воде 5 дана а без ваздуха само 5 минута
- 1 ha клеке годишње емитује у атмосферу око 30 кг материја са бактерицидним дејством, што је довољно за дезинфекцију омањег града
- шума смањује буку, што зависи од типа шуме, густине, висине грмља, његове олисталости и годишњег доба.
- за годину дана 1 ha четинарске шуме филтрира 30-35 тона прашине, а на 1 ha лишћарске шуме се филтрира 50-76 тона прашине.

 

Један од примера огромног уништавања шума је пример Амазонских шума.
Амазонске тропске шуме се често називају „плућима Земље“. Производња кисеоника која долази из ових шума чини највећи појединачни удео у укупном емитовању кисеоника из свих шума света. Ове шуме су највеће и највлажније на свету. У њима живи најразноврснији биљни и животињски свет на планети. Назив су добиле по реци Амазон која има битан утицај на овај регион. Наиме, у овом делу света пада највише кише током године. Оне битно утичу на ниво реке Амазон, који даље има још већи утицај на биљни и животињски свет. Ове шуме су често у жижи јавности због њиховог сталног уништења од стране компанија за производњу дрвета. У једном тренутку су се јавили бизнисмени који су прорачунали да би се привреда Јужне Америке развила када би се Амазонске шуме посекле, а површина на којој се налазе претворила у обрадиво земљиште. Међутим, јак притисак еколошких покрета је спречио ову екстремну идеју. Ипак, тропске шуме се стално уништавају. Сваке године посеку се стабљике са 14 милиона хектара земље. Пошумљавање ових предела нажалост није интензивно као њихово сечење.Упркос свим еколошким проблемима са којима се суочавају ове шуме и живи свет у њима, Амазонске тропске шуме остају светско чудо природе и оаза живота на Земљи.


Србија се сматра средње шумовитом земљом. Од укупне површине њене територије, 29,1% (у Војводини 7,1%, а у средишњој Србији 37,6%) налази се под шумом (према Националном инвентaру шума Републике Србије, 2009)

Шумовитост је, у односу на глобални аспект блиска светској која износи 30%, а знатно је нижа од европске која достиже 46% (2000). У односу на број становника шумовитост износи 0,3 ha по становнику (у Русији је 11,11 ha по становнику, Норвешкој 6,93 ha, Финској 5,91 ha, БиХ 1,38 ha и Хрватској 1,38 ha).

Површина државних шума износи 51,4 %.
Осталом шумском површином газдују приватни власници, друга друштвена предузећа, национални паркови и остали.

Најзаступљеније врсте у лишћарским шумама су: буква,топола и храст. Од четинарских врста најзаступљеније су црни бор и смрека. Највећи удео у шумама Србије има буква са преко 40 %.

Опште стање шума је незадовољавајуће, због недовољног производног фонда, неповољне старосне структуре, недовољне обраслости и шумовитости.

Последњих година Влада је усвојила низ закона који индиректно или директно утичу на развој шумарства. Такође, у Стратегији одрживог развоја постоје значајне развојне иницијативе које су релевантне за шумски сектор.

Чувајмо шуме, јер ћемо тако сачувати највећи природни капитал.
Кад год имате прилику, посадите једно дрво. Вратимо природи, оно што нам великодушно пружа.

Извори: http://sr.wikipedia.org/
http://cuvariprirode.org
www.srbijasume.rs
www.ekovrba.com
www.netsrbija.net

Приредиле: Јелена Совиљ и Мирјана Блажевић

 

 

 


Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати своје утиске о овој презентацији.

Додајте свој коментар

 

javne nabavke

ЈАВНИ УВИД У

plan upravljanja uvid

 


 


Најновије на сајту:

Донета Одлука о оснивању Установе за заштиту природе и културних добара
Донета Одлука о покретању поступка ликвидације ЈП "Тителски брег" Тител
Мали палеонтолози
Шајкашки културни дани
Отворена изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
Изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
ЈП “Тителски брег“ активно у Дечијој недељи
Поводом Дечје недеље предшколску установу „Плави чуперак“ посетили запослени ЈП „Тите
Одржан „Котлић под Тителским брегом 2016“
Шајкашки културни дани


© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир