Обредне поворке по нашем сокаку :: Тителски брег ::

© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

 Latinica  Ћирилица


ПОСЕТИТЕ ИНТЕРНЕТ
ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СРП


 


 

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Мејлинг листа
Контакт

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Обредне поворке по нашем сокаку

Koледари
Обичај који је, кажу, био распрострањен код свих Словена, посебно Јужних, рано је заборављен и сада се само назиру остаци старих ритуала. У коледама су учествовали маскирани младићи који су у дане од Бадње вечери до Богојављења обилазили куће у селу, певали коледарске песме, изводили магијске радње честитајући домаћину празнике са жељом за здравље и напредак. Заузврат домаћини би их даровали храном, разним ђаконијама, кад-кад и новцем. Предпоставља се да је обичај коледовања био дубоко укорењен у банатским селима али је сметао црквеним властима па су их ови у пар намаха забрањивали. Међутим остаци обичаја задржали су се до данашњих дана у обличју обичаја коринђаша или као већ христијанизованог облика са вертепом. У Бачкој и Срему коледе су рано изобичајене, па је већ половином XIX века етнолозима било тешко наћи коледарске песме. У неким селима Баната овај обичај су одржавали само Роми и то као усамљени појединци. 

 

Песма о коледама забележена у Мокрину:

Везак, везла, коледо,
Девојчице, коледо.
Пред њом пао, коледо,
Сиви соко, коледо.
Па је пита, коледо, А што везеш, коледо,
Данаске је, коледо,
Велик празник, коледо,
Родиће се, коледо,
Христос дете, коледо.

 

 

 

 

Коринђаши

Од друге половине XIX века, у свим селима Бачке и Баната, веома ретко и Срема, коледаре су заменили коринђаши. Деца, понекад у пратњи одраслих, која су у групама ишла од куће до куће певајући – коринђајући песме без рефрена - коледо. Често маскирани, подељени у групе, у напред су знали које улице и куће обилазе, ако би дошло до „уласка у туђу територију“ избиле би и туче међу групама малишана. Ако би се пак окупили врло мали коринђаши, морали би обавезно имати пратњу старије особе како би се осигурали од оних старијих који их вребају из мрака и отимају искоринђане ђаконије.


У коринђање се одлазило на Бадње вече, негде и после бадње вечере, јер нека домаћинства нису примала коринђаше пре завршетка вечере. Има делова где се коринђало и на Нову годину и Богојављење. При доласку код домаћина, обавезно је било питати „Је л' слободно коринђати?“ после дозволе домаћима отпочиње:

 

Песма забележена у Тителу, Жабљу и Гардиновцима:

Седи деда на јендеку,
Чува моје сено,
Ја сено крави дам,
Крава мени млеко да,
Ја млеко ђаку дам,
Ђак мени књигу да,
Ја књигу богу дам,
Он мени срећу да,
Ја срећу па у врећу,
Тут, тут, тулијан,
Сто двадесет и један,
Ако ј' жарач, да бегам,
Ако ј' колач, да чекам.

 

У национално мешовитим срединама деца из православних домова коринђала су код становника католичке вере 24. децемра, а касније би католичка деца коринђала код Срба на 6. јануар. При том се често могло чути „Христос се роди на ваш Божић“, што је значило да су деца друге вере. За отпеване песмице добијали су се ораси, јабуке, слаткиши, понекад и која пара, ако би пак домаћини након отпеване песме, одбили да изнесу ђаконије, онда би им следило:

Колико сламе у котарици,
Толико ђавола у газдарици

Данас се ретко могу видети коринђаши, мада их још увек има како у Банату тако и Бачкој. Има их и у насељима општине Тител, нешто мање него предходних година, ал'још увек младо, па и старо коринђа. Деца ђаконије, а старији вино и ракију. Закоринђају се, па тако до раних јутарњих сати не би ли дочекали јутрење.

 

Вертепи

„Вертеп“ или „бетлехем“, „бетлем“ како га је ко звао помиње се у Војводини још прве половине XVIII века. Могуће је и његово старије порекло, јер су у средњем веку постојале српске игре сличне вертепу. Вертепска драма била је извођена у многим крајевима наше земље, али су за њу знали и други Словени.


У Војводини вертеп се у главном проносио на Бадње вече, први и други дан Божића, само по негде на Мали божић и Богојављење. Вертеп је израђиван у облику макете црквице са торњем и крстом, у чијој је унутрашњости представљена сцена Христовог рођења. Учесници у овој комликованој драми су 6 младића; четворица имају улоге царева - Ирод и три мудраца Гашпар, Валтазар и Мелхиор, они између себе носе макету. Њихова пратња су два пастира који су названи „губе“. Цареви су носили високе круне од картона и дугачке беле хаљине или мајце. Пастири су навлачили крзнене капе, кожухе, преко лица стављали маску од крзна, а око појаса су носили звоно или клепетушу како би домаћину најавили долазак вертепа.

 

Вертепаши би већ од улаза у дворишта отпочињали песму:

 

Витлејему славни граде од Бога, од Бога,
Највиши си ти од града свакога, свакога,...

 

Драма следи: вертеп се поставља на сред собе, а око њега се распоређују цареви док губе остају по страни. Дијалог између царева говори о њиховом сусрету и Христовом рођењу, а који је предходно научен из брошура. Цареви укрштају сабље изнад вертепа, а потом следи дијалог пастира- губа који је обично проткан шаљивом нотом и на рачун домаћина. Шалећи се са укућанима, а да ови не примете, пастири трпају у своје џакове што кобасица што сланине. Вертепска драма би се обично завршавала рециталом једног од пастира, након чега су сви певали неку од црквених песама, да би зажелевши срећу и здравље домаћину, примивши дарове од њега, напуштали кућу.

 

 

Звездари и још по неки

Поред вертепа, у неким банатским селима проношена је „звезда“. Групу звездара чинило је три до пет дечака: четворица обучена у беле црквене стихаре, а пети, звани губа, са брадом и брковима од кудеље и преврнутим бундашем. На штапу су носили звезду, често стављену у осветљен фењер и са њоме ишли од куће до куће изводећи истоветну драму као и вертепаши. Овај обичај није установљен код Срба на ширем подручју Војводине, те се предпоставља да је утицај немачког становништва или Хрвата насељених у неким банатским селима. Данас још у неким селима звезду на осветљеном фењеру носи један човек обучен у белу одећу са високом круном на глави, а прате га коринђаши са клоцалицом.


Клоцалица или шербуљ је грубо обликована животињска глава од дрвета, са роговима и покретном доњом вилицом, натакнута на штап. Животињска маска је обично пресвучена крзном, а носилац је носи у висини главе како би му се видела маска и ноге. Маску прате по четири дечака, такође маскираних, носећи лонце и шерпе и правећи велику буку. Клоцалица је румунски народни обичај и установљен је на подручјима где Срби живе заједно са Румунима.


Обичаји обиласка кућа и честитања о божићним празницима, било у ком виду и садржају почели су се губити од 60-их година XX века. Појава самих обредних поворки има корене у магијским култовима из паганских времена. То је и један од разлога забране таквих игара од стране цркве. Преживели и измењени облици наведених поворки данас имају друга значења, но без обзира увек маме осмехе. Зато нам остаје само да и сами деламо како се ове поворке не би потпуно изгубиле из нашег сокака и заборавиле.

Извор: Др Мила Босић, Годишњи обичаји код Срба у Војводини, Нови Сад, 1996.

 

Приредила Александра Николић

 

 

 


Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати своје утиске о овој презентацији.

Додајте свој коментар

 

javne nabavke

ЈАВНИ УВИД У

plan upravljanja uvid

 


 


Најновије на сајту:

Донета Одлука о оснивању Установе за заштиту природе и културних добара
Донета Одлука о покретању поступка ликвидације ЈП "Тителски брег" Тител
Мали палеонтолози
Шајкашки културни дани
Отворена изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
Изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
ЈП “Тителски брег“ активно у Дечијој недељи
Поводом Дечје недеље предшколску установу „Плави чуперак“ посетили запослени ЈП „Тите
Одржан „Котлић под Тителским брегом 2016“
Шајкашки културни дани


© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир