Најзначајније врсте :: Тителски брег ::

© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

 Latinica  Ћирилица


ПОСЕТИТЕ ИНТЕРНЕТ
ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СРП


 


 

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Мејлинг листа
Контакт

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Најзначајније врсте

Сисари:

Дивља мачка (Felis silvestris) је врста из фамилије мачака (Felidae).
Снажна животиња округле главе са кратком њушком и кратким ушима. У снажној вилици истичу се оштри очњаци. Тело јој је покривено густом длаком сиво-смеђе боје са ретким, попречним тамним пругама. Краћи, дебео реп има тамне прстенове и врх је увек тамно обојен. На предњим ногама има пет прстију, а на задњим четири који су са доње стране увек тамни. На прстима има оштре канџе које може да увуче. Груди и трбух су светлији и једнолично обојени. Већи мужјак нарасте до 80-90 cm у дужину (реп му је дуг до 37 cm), а може бити тежак и до десет килограма.


Распрострањена је у средњој и јужној Европи. Живи у шумама са пропланцима и ноћна је животиња. Лови пред вече или пред зору. Врло је опрезна, добро трчи, скаче и вере се по стаблима. Угрожена је ловом због цењеног крзна. Лови живи плен; мишеве, зечеве, веверице, кртице птице, па чак и омање срне. Пари се крајем зиме. Крајем пролећа окоти до четири младунчета у скровишту међу камењем или у шупљем стаблу, ретко у жбуњу. Територијалне су животиње што значи да им је територија тачно ограничена.Ова звер је насртљива и може бити опасна по човека.

Дивља мачка је звер која је, пре око четврт века, имала највећу бројност у Војводини, управо у форландским шумама средњег и доњег тока реке Тисе. Данас је у знатној мери изгубила своја станишта. То се догодило и на подручју СРП “Тителски брег“, на источној страни брега уз обалу реке Тисе, дошло је до сече аутохтоних врста које су замењене брзорастућим тополама што је у знатној мери утицало на бројност ове врсте.


Ови захвати представљају у односу на очување биолошке разноврсности значајну деградацију простора, а у односу на дивљу мачку како губитак склоништа, тако и осиромашење хранидбене базе. Смањење бројности и густине њене популације условљава и повећану могућност укрштања ове врсте са домаћим мачкама луталицама,,што неповратно нарушава генетску основу угрожене и на равничарским стаништима све ређе дивље мачке.

Стога у будућем управљању заштићеним природним добром треба овој врсти посветити посебну пажњу, пре свега кроз мере пројектоване у циљу управљања њеном популацијом у целокупном Потисју. Дивља мачка се само на територији Војводине налази на списку строго заштићених врста. Спровођење одређених активности треба да обезбеди опстанак дивље мачке као значајног члана ланаца исхране екосистема Тителског брега, али и читавог средњег и доњег тока реке Тисе.

Занимљивост: Због различитих састава неких костију у ждрелу, дивље мачке уопште не могу да преду. Оне могу поздравити звуком који је налик гунђању и који се производи једносмерним издисањем ваздуха. Оне не могу произвести двосмерни издисај предења – звук који је непрестан и који се изводи равномерним удисањем и издисањем ваздуха. У том погледу су мале мачке напредније пред својим дивовским рођацима, али велике мачке то надокнађују једном способношћу коју мале мачке не поседују: могу рикати!!!

 

Текуница (Spermophilus citellus)    

је глодар из породице веверица (Sciuridae), а живи под земљом у мрежи ходника које сама копа. Најближи су сродници текунице веверице, које су заузеле крошње дрвећа и стога имају снажне ноге и китњаст реп како би им олакшали пењање и скакање. Текунице, пак, због копања имају врло снажне прсте и дуге нокте на ногама, издужено тело те врло мален реп како им не би сметао док се провлаче кроз уске подземне ходнике.

Веома љупка животиња дужине кратког репа, малених ушију и крупних очију, смеђесиве боје. Њен изглед карактерише поза "свећице“, када животиња седи на задњим ногама и усправљеног трупа осматра околину. Може бити дуга до 20 центиметара и тежити 200 - 400 грама, зависно о полу и доступности хране на подручју у којем живи. Будући да су активне током дана, врло их је лако уочити како се хране или весело играју на отвореним травнатим површинама око улаза у тунел. На сваки знак опасности оглашавају се снажним пиштањем, упозоравајући остале чланове породице. Прави је степски глодар и храни се ископавајући корење и гомоље, прикупљајући семенке и плодове.

Текуница је европски ендем; некада је била широко распрострањена врста у целој средњој и источној Европи, но због интензивирања пољопривреде и индустрије почетком 19. века њена распрострањеност и бројност нагло су се смањиле. Нестајање и фрагментација природног станишта доводи до опадања величине националне популације ове врсте. Сеоских пашњака је у Војводини остало веома мало, а типична степа, као њено изворно станиште, очувана је још само фрагментарно, на веома малим површинама.


Нестајање ове врсте није само осиромашење генетског фонда сисара, већ и угрожавање опстанка одређених птица грабљивица за које је текуница храна од виталног значаја. Међу њима је и веома редак орао крсташ, степски соко и многе друге. Тако губитак једне карике у ланцу исхране доводи и до значајног смањења укупне биолошке разноврсности.

Као и у већини европских земаља, текуница је у Србији заштићена као строго заштићена дивља врста, а налази се и на прелиминарној листи врста кичмењака за Црвену књигу Србије. Очување ове врсте, код нас, могуће је једино заштитом њених станишта и локалних популација, како кроз посебне програме заштите биодиверзитета, тако и преко адекватног управљања и коришћења заштићених природних добара као што је СРП „Тителски брег“.


Занимљивост: Ова животиња је, у време када је била широко распрострањена и бројна, коришћена у људској исхрани (код нас нарочито у Срему), а од угојених текуница прављен је и домаћи сапун. До данас је присутан њен вишестуки научни значај. Као презимар, са специфичном екофизиологијом, објекат је многих лабораторијских истраживања. Бројни радови о терморегулацији и термогенези резултат су истраживања овога сисара.

 

Птице:

Степски соко (Falco cherrug) се може препознати по светлом темену, бочном перју које је попрскано не пругасто, има тамније смеђа леђа и изразито је попрскан са доње стране. Упечатљиво велика птица, у активном лету изгледа уочљиво већи и тежи од сивог сокола. Распон крила му је 105-125 цм, а дугачак је у просеку 47-55 цм.

Степски соко настањује отворен простор, најчешће неке литице или дрвеће. Често не прави сам гнезда него користи туђа, напуштена. Леже три до шест јаја. Лови тако што свој плен у лету, хоризонтално прогони, храни се углавном птицама и глодарима, најчешће су то веверице и голуби.

Има га од источне Европе па преко Азије све до Манџурије. Он је углавном селица, осим у јужним деловима његовог станишта, зиму проводи у Етиопији, на Арабијском полуострву, северном Пакистану или у западној Кини.

У Војводини се гнезди око 50-60 парова, што је скоро целокупна популација у Србији. У околини Тителског брега популација ове врсте је веома нестабилна.

Фактори угрожавања су уништавање степских и сувих пашњака, преоравањем или запуштањем (то је за собом повукло и нестајање основног плена-текунице), прогањање и одстрел, употреба пестицида у пољопривреди...

 

Орао белорепан (Haliaeetus albicilla) је највећи орао Европе. Перје је браон боје, а са зрелошћу птице, светлије нијансе добијају на интензитету. Потпуно бео реп је знак пуне зрелости. Дужина од репа до главе је од 70 до 90 сантиметара док распон крила варира између 2.0 до 2.4 метра.

Распрострањен је од северне Европе према источној и јужној, па преко земаља бившег СССР-а на исток до Камчатке и Јапана. До пре једне деценије био је на ивици истребљења али је интензивним мерама заштите број птица у дивљини значајно порастао и данас је његова европска популација стабилна.

Орао белорепан се најчешће гнезди у близини великих водених површина. Захваљујући изградњи рибњака код Мошорина падине тог дела Тителског брега често надлећу парови орла белорепана.

Гнездо гради високо у крошњи дрвећа. Промер гнезда је до 180 cm, а како га годинама надограђује, може бити толико и високо. Најчешће се храни птицама мочварицама али и сисарима до величине зеца и лисице, корњачама, змијама и рибама до 8 кг. тежине.

Млади орлићи - чучавци, извале се отворених очију и ушију, покривени заметним паперјем које у првих недељу дана замене правим паперјем. Након 70 дана, око средине месеца јуна, почињу да лете. Примећено је да јачи младунац баца слабијег из гнезда пре полетања, вероватно због недостатка хране јер млади пуно једу и најчешће су тежи од родитеља. Након полетања, младунац се до 28 дана враћа у гнездо да га родитељи хране пре него што се потпуно осамостали. Млади орлић је нешто тамнијег перја, без карактеристичног белог репа. Лута до пете године, када као знак полне зрелости добија бели реп, који му је нешто краћи него претходни смеђи. Тада почиње да тражи женку и гради гнездо. Као и код осталих грабљивица женка је нешто већа од мужјака.

По тврдњи орнитолога орао белорепан нема природне непријатеље, али постоје угрожавајући фактори који прете истребљењу белорепог орла на овим просторима. Међу тим факторима посебно се издвајају сеча шума, сезонски и неприлагођени шумски радови, отрови, човекова узнемиравања, па и пољиопривредни радови.

 

Пчеларица (Merops apiaster) најшаренија птица Европе из породице модриврана. Тешко је заменити је с било којом другом врстом: малене око 28 цм., стомак и прса су тиркизни, теме, потиљак и горњи део леђа су рђасто смеђи, крила у обе те боје. Ниже, леђа као и подваљак су жути.


Распрострањеност им је од Југозападне и Предње Азије и Северозападне Африке као и у Јужној и Југоистоцној Еуропи, на север све до јужне Пољске. Повремено се могу срести и значајно северније. Воле отворена станишта.


Пчеларица се храни инсектима које, у групи од неколико птица, лови у лету. Као што следи из имена, главна ловина су им опнокрилци као што су пчеле, осе и бумбари, као и други инсекти који лете. Пре него што ће их прогутати, ударају уловљеним инсектом по некој подлози тако да их не могу убости. Како су им плен често и медоносне пчеле, нису омиљене код пчелара.


Ове птице су врло дружељубиве и у правилу се гнезде у колонијама. Више парова праве тунеле близу једно другом. Понекад се, нарочито на рубу повољног станишта, могу опазити појединачни парови. Такво "пионирско насеље" након тога се или врло брзо повећа у колонију или нестане и тај један пар.


Пчеларице полажу јаја у земљаним тунелима. За копање тунела бирају стрме обронке, радо речну или језерску обалу, пешчано или глинено тло. Укупно гнездилишна популација пчеларица у лесу Тителског брега износи од 400 до 700 активних парова, а број рупа заједно са неактивним премашује 1000. Након две до три недеље, парови завршавају с копањем. Тунели су дуги 1 до 1,5 метра, понекад и до 2,7 метара, размере 4 до 5 цм. Тунел завршава проширеном, балонастом коморицом која служи за лежање на јајима и подизање младих. Легло броји 5 -7 јаја величине око 25 x 20 милиметара и на њима седе оба родитеља пуне 3 недеље.


 Припремила: Мирјана Блажевић

Извори: Покрајински завод за заштиту природе: Специјални резерват природе “Тителски брег“, предлог за стављање под заштиту као заштићено подручје I категорије; Нови Сад 2011. 

http://www.gimnazijaso.edu.rs

 

 

 


Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати своје утиске о овој презентацији.

Додајте свој коментар

 

javne nabavke

ЈАВНИ УВИД У

plan upravljanja uvid

 


 


Најновије на сајту:

Донета Одлука о оснивању Установе за заштиту природе и културних добара
Донета Одлука о покретању поступка ликвидације ЈП "Тителски брег" Тител
Мали палеонтолози
Шајкашки културни дани
Отворена изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
Изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
ЈП “Тителски брег“ активно у Дечијој недељи
Поводом Дечје недеље предшколску установу „Плави чуперак“ посетили запослени ЈП „Тите
Одржан „Котлић под Тителским брегом 2016“
Шајкашки културни дани


© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир