Николај чудотворац :: Тителски брег ::

© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

 Latinica  Ћирилица


ПОСЕТИТЕ ИНТЕРНЕТ
ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СРП


 


 

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Мејлинг листа
Контакт

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Николај чудотворац

Свети Никола, архиепископ Мирликијски, познат је као Николај чудотворац, рођен 280. године у граду Патари а живео током 4. века у граду Мира. Родитељи као добри хришћани, у том су духу одгајали и дете, те се Никола замонашио да би касније био изабран за архиепископа града Мира у Ликији.

По веровањима, свети Никола је увек помагао људе, поседовао чудотворну моћ у лечењу људи, због чега је и прозван чудотворцем. У време гоњења хришћана свети Никола је мучен и бачен у тамницу. По читавом хришћанском свету, на Истоку и на Западу поштује се као светитељ и чудотворац, заштитник је морепловаца, трговаца, стрелаца, деце. Заштитник је у Грчкој, Србији, Русији, Македонији и Сицилији.


Највећи број породица у нашој земљи славе светог Николу као крсну славу када се припремају посна јела али не постоји много обичаја везаних за овај празник. У неким срединама где има више католичког живља Срби преузимају обичај да се преко ноћи остави ципела у прозору како би свети Никола у њој оставио дарове намењене деци. У неким кућама Микулаш долази по мраку са ланцима и звонима и прави велику буку питајући има ли у кући деце и јесу ли она била добра. Ако је одговор потврдан добијају поклоне.


Те традиције вуку корене из легенде:
У близини родитељске куће св. Николе, живео је човек, некад богат, који је изгубио службу и сав иметак. Имао је три ћерке, које би се могле удати, али им није могао дати мираза. И несретни је отац одлучио трговати лепотом и младошћу својих ћерки, како би зарадио за живот. Оне су се молиле Богу да их избави од тог зла и спаси њихову част и поштење. Сазнавши за ту невољу, свети Никола узме врећицу, напуни је златницима, умота у платно и ноћу потајно оде до њине куће и убаци замотане златнике кроз прозор. Отац оних девојака се силно зачудио када је ујутро затекао тако велики новац. Видевши како је свота довољна да часно уда једну кћер, даде јој мираз и удаде је. То се догоди и по други пут; нађе једног јутра и другу врећицу са златницима, спреми и удаде и средњу кћер.

Даље прича има два краја:

Надајући се да ће добротвор исто учинити и за трећу, најмлађу ћерку, те желећи да га упозна и захвали што му је спасао живот и част, човек одлучи да не оде на спавање већ да га сакривен сачека . И баш кад свети Никола убаци свој дар и за најмлађу кћер, човек стигне незнанца и препозна у њему Николу. Падајући ничице пред ноге светитеља човек га јецајући поче хвалити на сав глас. Свети Никола, пак, затражи од човека да ћути о свему што се догодило, али је сретни отац већ следећи дан, разгласио по целом месту радосну вест.


Други крај приче је потпуно другачији:
Никола је видео да га отац девојака чека, па се досетио; попео се на кров и златнике убацио кроз оџак. Како су се на отвореном огњишту сушиле чарапе, златници су пали у
њих, и од туда заправо долази стављање поклона било у чарапе или чизмице, и Деда Мраз који поклоне спушта кроз оџак.

По народном веровању свети Никола је превозио душе с овог на онај свет. Постоје и приче које описују његове пловидбе са морнарима, описујући зашто многи морнари у читавом хришћанском свету славе светог Николу, чувајући иконе на својим лађама у вери да ће их оне сачувати од бродолома и других недаћа.

Извор: : Др Мила Босић, Годишњи обичаји код Срба у Војводини, Нови Сад, 1996.
Википедија, Слободна енциклопедија

Приредила: Александра Николић
 

 

 

 


Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати своје утиске о овој презентацији.

Додајте свој коментар

 

javne nabavke

ЈАВНИ УВИД У

plan upravljanja uvid

 


 


Најновије на сајту:

Донета Одлука о оснивању Установе за заштиту природе и културних добара
Донета Одлука о покретању поступка ликвидације ЈП "Тителски брег" Тител
Мали палеонтолози
Шајкашки културни дани
Отворена изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
Изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
ЈП “Тителски брег“ активно у Дечијој недељи
Поводом Дечје недеље предшколску установу „Плави чуперак“ посетили запослени ЈП „Тите
Одржан „Котлић под Тителским брегом 2016“
Шајкашки културни дани


© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир