Уређење војвођанског дела бивше Војне границе :: Тителски брег ::

© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178

 Latinica  Ћирилица


ПОСЕТИТЕ ИНТЕРНЕТ
ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СРП


 


 

Природне вредности
Културне вредности
Туристичка понуда
Oпштинa Тител
Галерија
Занимљивости
Архива
Мејлинг листа
Контакт

Magazin Ravnica
Internet magazin Ravnica
www.ravnica.info

Општина Тител
Званична Интернет презентација
www.opstinatitel.rs

СТШ "Милева Марић"
Средња техничка школа
www.stsmmarictitel.edu.rs

TOV
Туристичка организација Војводине
www.vojvodinaonline.com

Тителски брег
галерија слика

Уређење војвођанског дела бивше Војне границе

Главни задатак бивше Војне границе био ја да чува земљу од турских упада и пљачке, као и од куге, која је такође долазила из Турске и била исто тако убитачна. Њено оснивање стоји у тесној вези са миграцијама Срба са Балканског полуострва у Аустро-Угарску.

 

Отуда се већ крајем XV века помиње Крајина или Граница. Када су после дугих и тешких ратова Турци потиснути из највећег дела јужне Угарске, Хрватске и Славоније, тада је миром у Сремским Карловцима од 26. јануара 1699. године, утврђена граница између Аустрије и Турске. 1701. и 1702. извршено је и пресељење српских избеглица, досељених са Балканског полуострва у Угарску током сто шездесет година ратовања Аустрије са Турском, из горње Угарске у јужну Бачку, Срем и Поморишје.


Основне одредбе за пресељење српских избеглица захтевале су да се за чување границе заснује војна организација слична оној у вараждинско-карловачком генералату која је постојала још од 1579. године. На тако створеној новој граници према Турској распоређена је српска милиција, подељена на капетанате, под командом аустријских генерала. Било је одређено да сви Срби који буду хтели да се населе поред турске границе, без обзира да ли су у војној служби или не, сматрају као да су на војној служби. Они који нису служили војску подпали су под Дворску комору у Бечу, којој су плаћали сва давања, како у новцу, тако у натури, физичком раду, кулуку. У судском погледу тај народ као и војници, подпадао је под надлежност немачких генерала и за своје кривице одговарао војном суду. Војници су уместо најамнине добијали земљу и то у зависности од чина који су поседовали.


Војна граница била је директно подређена цару- краљу, и он је њоме могао слободно располагати, у границама државних закона. Цар је био њен врховни командант, у његово име њоме је управљао Дворски ратни савет, па онда Врховна команда и Ратно министарство. Њима су били подређени поједини командујући генерали, и то за славонско-сремску Војну границу и Шајкашки батаљон командант са седиштем у Петроварадину, односно у Осјеку, за банатску Војну границу командант са седиштем најпре у Сегедину и Араду, а кад је Банат ослобођен од Турака са седиштем у Темишвару. Седишта осталих генералата била су у Бјеловару, Карловцу и Загребу.


Славонско-сремска подунавска српска милиција била је подељена на три главна капетаната са седиштем у Илоку (касније пренета у Петроварадински шанац – данас, Нови Сад) Брчком и Броду. Потиско-поморишка Војна граница пружала се од тителског капетаната све до Ердеља имала је два генералата: потиски, са седиштем у Сегедину, и поморишки са седиштем у Араду.


1741. угарски сталежи доносе законски чланак по коме се укида потиско-поморишка Војна граница. На основу ових прописа Марија Терезија доноси одлуку да се прво укине сремско-подунавско-бачка српска милиција и место ње се у јужном делу Бачке оснује Шајкашки батаљон.
Да би задовољила угарске сталеже 1743. проглашава Суботицу слободним краљевским градом, то чини и у случају Петроварадинског Шанца (тада Neoplanta - Нови Сад) и Сомбора. То је међу србима у Бачкој изазвало велика негодовања и резултирало напуштањем ових градова и пресељење у Срем и села око Тителског брега. Поред тога у народу се појавио и покрет за сеобу у Русију.


Да би спречио одлазак преосталих Срба у Русију, бечки двор је поред других мера приступио и стварању нове Војне границе поред Дунава и Саве. У војну службу одмах су узетисви они који су се изјаснили за status militaris, па су на територији Срема и Баната образовани следећи граничарски пукови: У Срему Варадински пешадијски пук (седиште Сремска Митровица) и Сремски хусарски пук (Голубинци), у Банату су основани Српски граничарски пук, Румунски граничарски пук и Немачки граничарски пук. У јужној Бачкој, у троуглу између Дунава, Тисе и Римских Шанчева, основан је Шајкашки батаљон.

Изводи из текста: Андрија, М. Огњановић:„Уређење војвођанског дела бивше Војне границе“ у „Граничарске народне школе и њихови учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872.“, Матица Српска - Посебна издања
Приредила Александра Николић

 

 

 


Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати своје утиске о овој презентацији.

Додајте свој коментар

 

javne nabavke

ЈАВНИ УВИД У

plan upravljanja uvid

 


 


Најновије на сајту:

Донета Одлука о оснивању Установе за заштиту природе и културних добара
Донета Одлука о покретању поступка ликвидације ЈП "Тителски брег" Тител
Мали палеонтолози
Шајкашки културни дани
Отворена изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
Изложба фотографија „Пејзажи Тителског брега“
ЈП “Тителски брег“ активно у Дечијој недељи
Поводом Дечје недеље предшколску установу „Плави чуперак“ посетили запослени ЈП „Тите
Одржан „Котлић под Тителским брегом 2016“
Шајкашки културни дани


© 2016 ЈП "Тителски брег" Тител - Тел. 021/2962177, 021/2962178
Design&Hosting - Studio RAVNICA NET - Контакт: 0603988195 Eng Lat Ћир